Proteini u ishrani su neophodni, oni su gradivni elementi koji služe za rast svih živih ćelija. Minimalno 50% svake ćelije čine proteini. Oni potpomažu razvoj mišića, tkiva, kostiju. Posle vode, proteini su najrasprostranjeniji molekuli u našeg organizma. Sadrže dve vrste aminokiselina (esencijalne i neesencijalne). Neesencijalne amino kiseline telo proizvedi samostalno, dok se esencijalne unose hranom.
Dnevna količina proteina koju je potrebno uneti, kod odraslih osoba je oko 0,9 grama proteina po kilogramu, a 20% dnevno unetih kalorija treba da potiče upravo od proteina.
Vrste proteina
NIsu svi proteini isti. Proteine delimo na dve vrste, proteine životinjskog porekla i biljne proteine.
Proteini životinjskog porekla
Belo meso je jedan od najzdravijih izvora nemasnih proteina životinskog porekla. Zato je njegova primena u ishrani sportista i najzastupljenija.
Takođe pored belog mesa riba je namirnica koja je izuzetno bogata proteinima. Pored proteina riba sadrži i omega 3 masne kiseline i zato se preporucuje dva puta nedeljno uvrstiti ribu u dnevni meni.
Namirnice koje sadrže proteine životinjskog porekla:
- Meso
- Riba
- Jaja
- Mleko
Proteini biljnog porekla
Biljni proteini imaju visok sadržaj vlakana, vitamina, minerala i fitohemikalija. Oni sadrže mnoge aminokiseline, ali ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti. Zato je potrebno da kombinujete proteine biljnog porekla da bi ste uneli sve amino kiseline koje su vašem telu neophodne.
Biljni proteini se najviše nalaze u sledećim namirnicama:
- mahunarkama ( grašak, boranija)
- žitaricama
- brokoli
- spanać
- semenkama
- orasima
- pasulju
- sojinim proizvodima
Biljni proteini u ishrani imaju ulogu leka pa se svrstavaju i u hranu koja leči. Ove namirnice pre svega odlikuje veliki sadržaj proteina, esencijalnih aminokiselina, vitamina, nezasićenih masnih kiselina i antioksidanata. Njihova kalorijska vrednost je mala ali zato korist za naš organizam velika.
Pročitajte: Doručak – zašto je važno da se ne preskače ovaj obrok
Proteini u ishrani dece
Ako gledamo u odnosu na veličinu deteta, najmlađoj deci potrebno je najviše proteina u toku jednog dana. Detetu uzrasta od 1 do 2 godine potrebno je oko 1.2g proteina na svaki kilogram telesne mase.
Sa rastom deteta, ovaj odnos se menja, tako da bi dete u uzrastu od 5 do 7 godina trebalo da unese svaki dan 1 gram proteina za svaki kilogram telesne mase.
Namirnice sa sa puno proteina treba kombinovati sa svežim povrćem, zdravim mastima, jezgrastim plodovima, semenkama…
Naučite decu da jedu na meso od malih nogu, ali se trudite da većina porcije koju dajete vašoj deci bude sačinjena od zdravog povrća. Kada su u pitanju proteini birajte mesa koja su manje masna kao što su piletina, ćuretina i teletina,a svakako preporuka je da uvrstite ribu dva puta nedeljno u dečiju ishranu.
Nas savet:
Stručnjaci kažu da često pravimo greške pa tako za doručak izbegavamo proteine, što nije dobro. Istraživanja su pokazala da proteini uravnotežuju količinu šećera u krvi i smanjuju nagle napade gladi. Zato umesto mafina započnete dan sa dva tvrdo kuvana jajeta i malo sira ili to nek budu ovsene pahuljice sa jogurtom i voćem.
Нема коментара:
Постави коментар